До сада смо се у Музеју Републике Српске превише базирали на манифестациони рад, да имамо изложбе, промоције и да будемо видљиви. Мени је сад тренутно стручни, кустоски и рад у депоима примаран, у шта прије свега спада теренско истраживање и сакупљање предмета, казао је у интервјуу за “Независне” Владимир Ђукановић, вршилац дужности директора Музеја Републике Српске. По одласку у пензију досадашње директорице Наде Пувачић, Ђукановић је као истакнути виши кустос етнолог, по одлуци стручне комисије, дан пред Нову годину преузео поменуту дужност, што је био више него добар повод за овај разговор.
НН: Који су Ваши први кораци по ступању на функцију в.д. директора Музеја РС?
Ђукановић: Први кораци које желим да урадим односе се директно на стручни рад Музеја РС. Желимо да урадимо неке ствари које нису рађене, можемо слободно рећи, годинама и деценијама. Најважнији пројекат у овој години који желим да покренем и који треба да остане за сљедеће генерације јесте покретање зборника Музеја РС, који би био насљедник Зборника крајишких музеја, чији је посљедњи број изашао 1982. године. Музеј РС има веома значајан кадар, велике стручњаке из области историје, археологије, етнологије, етномузикологије и историје умјетности, а до сада ти стручњаци и научници нису имали мјесто гђе могу да објављују своја истраживања. Тако да желимо да покренемо тај зборник, чији би носиоци били кустоси Музеја РС, а и кустоси из других музеја у Републици Српској.
НН: Због чега није било зборника од 1982?
Ђукановић: Једноставно није постојало интересовање. Ми тренутно имамо 14 кустоса, имамо могућност, имамо знања, имамо истраживања, имамо збирке и мислим да се све то треба публиковати путем зборника. До сада смо наше радове објављивали у Србији, Хрватској и другђе, а ти радови су значајни за историју, традицију и културу народа у Републици Српској. Људима, стога, једноставно није довољно јасно који потенцијал Музеј РС има што се тиче и људских ресурса и музејских збирки.
НН: Поред зборника, на шта ћете још усмјерити тај потенцијал?
Ђукановић: Поред зборника, треба да покренемо и центар за дигитализацију и документацију. Центар за дигитализацију нам је веома битан, јер напросто живимо у 21. вијеку и све земље у окружењу су ријешиле тај музејски програм за дигитализацију и увезивање музејских збирки унутар музеја и ођељења, а такође и проблем увезивања свих музеја у земљи. То нам треба да имамо увид у тачно стање, тачне збирке, тачне могућности. Поред ових пројеката, такође нам је битан завршетак реконструкције сталне поставке природњачког ођељења. То је најзанимљивији и најатрактивнији дио у Музеју РС, а није завршено до краја, тако да ћемо да уложимо средства која будемо имали да се тај дио заврши, онда идемо даље на теренска и систематска истраживања.
НН: Досадашња истраживања Музеја РС су била само појединачна?
Ђукановић: Јесте, појединачно су кустоси ишли на терен, а није рађено систематско исраживање. Сви кустоси треба да обиђу одређени терен, рецимо Херцеговину, Романију, Семберију, како би свако из своје области спровео истраживање и ми касније у зборнику објавили све сегменте одређеног поднебља. Преко ових теренских истраживања неоходно ће бити, и веома зачајно за нас, проширење музејских збирки. Музеј у посљедњих више деценија није имао значајнија средства да врши набавку и откуп предмета, па нам је битно да проширимо истраживања и сакупљање предмета из цијеле Републике Српске. Такође нам је значајна сарадња са музејима из региона. Већ у јануару ћемо потписати протокол о сарадњи са Музејом Војводине, а такође планирамо и са другим музејима који осјете потребу да сарађују са нама. Преко Србије, Хрватске, Словеније, циљ нам је да дођемо и до европских фондова и европских пројеката.
НН: Каква је тренутна сарадња музеја унутар Републике Српске?
Ђукановић: То је такође значајна ставка. Тренутна сарадња је веома слаба, односно ми унутар Републике Српске готово да нисмо имали међумузејску сарадњу. Имамо удружење музејских радника, али то је невладина организација, а музеји као институције имали су слабију сарадњу међусобно него што су имали са институцијама ван Републике Српске. Мислим да све музејске институције у Републици Српској треба много боље да се увежу, да правимо заједничке пројекте, како истраживања, тако и изложбе и многе друге ствари које се односе на нашу ђелатност.
НН: Након змијањског веза, који је на иницијативу Музеја РС, у чему сте и сами имали значајан допринос, кандидован и касније уписан на листу нематеријалне баштине човјечанства при УНЕСЦО-у, шта је сљедеће што ће РС предложити за УНЕСЦО-ову листу?
Ђукановић: Из Републике Српске припремљене су већ двије нове номинације. Једну номинацију припремио је колега Небојша Драгојловић, директор Музеја у Добоју, а то је брање траве иве на Озрену. Друга номинација која се припрема из РС је Невесињска олимпијада и то је рад колегинице етнолога Божане Ђузеловић из Музеја Херцеговине. Но, с обзиром на то да смо ми специфична земља са два ентитета и три народа, због неких ранијих договора Савјета министара, ми радимо по ротационом систему номинација гђе једне године конкурише номинација из Републике Српске, а друге из Федерације БиХ.
ИЗВОР: НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ
