Музеј у Добоју је основан 8. новембра 1956. године Одлуком Народног одбора среза Добој као Завичајни музеј за подручје општина: Добој, Тешањ, Дервента, Модрича, Теслић, Брод, Оџак, Завидовићи, Маглај, Жепче, Шамац и Градачац. У својој историји бринуо се за прикупљање и чување покретне културно-историјске баштине наведеног подручја. Протекле деценије и сви догађаји који су се дешавали на овим просторима неминовно су утицали на рад и статус ове културне установе. Без обзира колико тешкоћа је било, музеалци који су радили с пуно љубави и ентузијазма прикупили су и сачували значајно културно-историјско благо које омогућава сагледавање прошлости предходних вијекова и живот људи на већем дијелу подручја сјеверне Босне. Научне дисциплине, археологија, историја, етнологија и биологија, свака у складу са својим методологијом рада, након више од пола вијека истраживачког и сакупљачког рада располаже са вриједним збиркама у којима се налази више од двадесет хиљада музејских предмета и документације.

У данашњу зграду музеј је усељен 1965. године. Исте године остварена је и прва стална археолошка поставка из НОБ-а. Године 1968. отворена је археолошка изложба као стална поставка, нешто касније допуњавана, а 1984. године коначно допуњена, и њен садржај се није мијењао до почетка ратних дешавања. Ова музејска поставка је почетком рата уклоњена из изложбеног простора и депонована. Током рата објекат музеја је претрпио знатна оштећења, а материјално и кадровски је био сведен на преживљавање. Послије ратни период је протицао у знаку грчевите борбе за обнову оштећене зграде, очување музеалија и довођење музеја у функцију какви имају музеји овога типа код нас и у свијету. Један од приоритета је био и реализација сталне музејске поставке без које контакт са јавношћу није могао бити потпун. Годинама је посјетиоцима ускраћивана могућност да кроз сталну поставку упознају културно-историјску баштину нашег подручја.

Стална музејска поставка је комплексног типа, реализована је у три изложбене сале и у расположивим дијеловима ходника. Тематски и хронолошки је широког оквира. Презентованим музејским материјалом желимо приказати регионални и локални развој различитих цивилизација и култура регистрованих на овом тлу. Руководећи се материјалом и документацијом из музејских збирки, а који је дјелимично нашао мјесто у сталној поставци, текстови у публикацији немају претензију да цјеловито и детаљно разјасне назначене теме и догађаје, него само да наговјесте читаоцу и посјетиоцу могућност да одговоре на многа питања везана за културно-историјску прошлост и баштину подручја, могу и требају потражити у музејским фондовима.