Вијести

Вијести

Отворена изложба о аустроугарском логору у Добоју

У Културном центру “Пале” синоћ је отворена изложба “Добојски логор, култура сјећања 1915-2015”, коју су припремили Регионални музеј Добој и Православно архијерејско намјесништво добојско.
Аутор поставке, виши кустос и историчар музеја у Добоју Милка Ћосић истакла је да се на изложеним документима и фотографијама налазе подаци о великом броју страдалих у добојском логору са подручја Сарајевско-романијске регије.

“Кроз логор од 1915. до 1917. године прошао је 45.791 логораш, од тога 16.673 мушкарца, 16.996 жена и 12.122 српска војника. Међу њима је било старијих грађана, жена и дјеце”, нагласила је Ћосићева.

Према њеним ријечима, јавност не зна много о том логору, али историја каже да је то први сабирни логор у цивилизованој Европи.

Ћосићева каже да је циљ изложбе да се не заборави масовно убијање и да се покуша сазнати још имена страдалих.

Начелник општине Пале Миодраг Ковачевић истакао је да му је задовољство што грађани Пала могу виђети ову поставку, јер је познато да је значајан број људи са овог подручја одведен у овај логор.

Дан сјећања на жртве логора у Добоју се обиљежава 27. децембра.

Аустроугарски логор био је на простору садашње добојске жељезничке станице, а интернирани Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске од заразне болести “сакагије”.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова утврдио је догађаје од републичког значаја масовних страдања српског народа на просторима БиХ, међу којима је интернација Срба у добојски аустроугарски логор од 1915. до 1917. године.

 Извор (www.palelive.com / Срна)

Вијести

Људи нису свјесни потенцијала Музеја РС

До сада смо се у Музеју Републике Српске превише базирали на манифестациони рад, да имамо изложбе, промоције и да будемо видљиви. Мени је сад тренутно стручни, кустоски и рад у депоима примаран, у шта прије свега спада теренско истраживање и сакупљање предмета, казао је у интервјуу за “Независне” Владимир Ђукановић, вршилац дужности директора Музеја Републике Српске. По одласку у пензију досадашње директорице Наде Пувачић, Ђукановић је као истакнути виши кустос етнолог, по одлуци стручне комисије, дан пред Нову годину преузео поменуту дужност, што је био више него добар повод за овај разговор.

НН: Који су Ваши први кораци по ступању на функцију в.д. директора Музеја РС?

Ђукановић:  Први кораци које желим да урадим односе се директно на стручни рад Музеја РС. Желимо да урадимо неке ствари које нису рађене, можемо слободно рећи, годинама и деценијама. Најважнији пројекат у овој години који желим да покренем и који треба да остане за сљедеће генерације јесте покретање зборника Музеја РС, који би био насљедник Зборника крајишких музеја, чији је посљедњи број изашао 1982. године. Музеј РС има веома значајан кадар, велике стручњаке из области историје, археологије, етнологије, етномузикологије и историје умјетности, а до сада ти стручњаци и научници нису имали мјесто гђе могу да објављују своја истраживања. Тако да желимо да покренемо тај зборник, чији би носиоци били кустоси Музеја РС, а и кустоси из других музеја у Републици Српској.

НН: Због чега није било зборника од 1982?

Ђукановић: Једноставно није постојало интересовање. Ми тренутно имамо 14 кустоса, имамо могућност, имамо знања, имамо истраживања, имамо збирке и мислим да се све то треба публиковати путем зборника. До сада смо наше радове објављивали у Србији, Хрватској и другђе, а ти радови су значајни за историју, традицију и културу народа у Републици Српској.  Људима, стога, једноставно није довољно јасно који потенцијал Музеј РС има што се тиче и људских ресурса и музејских збирки.

 

НН: Поред зборника, на шта ћете још усмјерити тај потенцијал?

Ђукановић: Поред зборника, треба да покренемо и центар за дигитализацију и документацију. Центар за дигитализацију нам је веома битан, јер напросто живимо у 21. вијеку и све земље у окружењу су ријешиле тај музејски програм за дигитализацију и увезивање музејских збирки унутар музеја и ођељења, а такође и проблем увезивања свих музеја у земљи. То нам треба да имамо увид у тачно стање, тачне збирке, тачне могућности. Поред ових пројеката, такође нам је битан завршетак реконструкције сталне поставке природњачког ођељења. То је најзанимљивији и најатрактивнији дио у Музеју РС, а није завршено до краја, тако да ћемо да уложимо средства која будемо имали да се тај дио заврши, онда идемо даље на теренска и систематска истраживања.

 

НН: Досадашња истраживања Музеја РС су била само појединачна?

Ђукановић: Јесте, појединачно су кустоси ишли на терен, а није рађено систематско исраживање. Сви кустоси треба да обиђу одређени терен, рецимо Херцеговину, Романију, Семберију, како би свако из своје области спровео истраживање и ми касније у зборнику објавили све сегменте одређеног поднебља. Преко ових теренских истраживања неоходно ће бити, и веома зачајно за нас, проширење музејских збирки. Музеј у посљедњих више деценија није имао значајнија средства да врши набавку и откуп предмета, па нам је битно да проширимо истраживања и сакупљање предмета из цијеле Републике Српске. Такође нам је значајна сарадња са музејима из региона. Већ у јануару ћемо потписати протокол о сарадњи са Музејом Војводине, а такође планирамо и са другим музејима који осјете потребу да сарађују са нама. Преко Србије, Хрватске, Словеније, циљ нам је да дођемо и до европских фондова и европских пројеката.

НН: Каква је тренутна сарадња музеја унутар Републике Српске?

Ђукановић: То је такође значајна ставка. Тренутна сарадња је веома слаба, односно ми унутар Републике Српске готово да нисмо имали међумузејску сарадњу. Имамо удружење музејских радника, али то је невладина организација, а музеји као институције имали су слабију сарадњу међусобно него што су имали са институцијама ван Републике Српске. Мислим да све музејске институције у Републици Српској треба много боље да се увежу, да правимо заједничке пројекте, како истраживања, тако и изложбе и многе друге ствари које се односе на нашу ђелатност.
НН: Након змијањског веза, који је на иницијативу Музеја РС, у чему сте и сами имали значајан допринос, кандидован и касније уписан на листу нематеријалне баштине човјечанства при УНЕСЦО-у, шта је сљедеће што ће РС предложити за УНЕСЦО-ову листу?

Ђукановић: Из Републике Српске припремљене су већ двије нове номинације. Једну номинацију припремио је колега Небојша Драгојловић, директор Музеја у Добоју, а то је брање траве иве на Озрену. Друга номинација која се припрема из РС је Невесињска олимпијада и то је рад колегинице етнолога Божане Ђузеловић из Музеја Херцеговине. Но, с обзиром на то да смо ми специфична земља са два ентитета и три народа, због неких ранијих договора Савјета министара, ми радимо по ротационом систему номинација гђе једне године конкурише номинација из Републике Српске, а друге из Федерације БиХ.

ИЗВОР: НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ

 

 

Вијести

„Ноћ музеја“ круна на шест деценија Музеја Стара Херцеговина

Учешћем у најмасовнијој културној манифестацији „Ноћ музеја“  Музеј Стара Херцеговина у Фочи крунисао је обиљежавање 60 година постојања и рада. Посјетиоци су у ноћи у којој музеји широм Европе не спавају имали прилику да погледају изложбу “Добојски логор, култура сјећања 1915-2015″, четири сталне поставке Музеја, изложбу о академику Ристу Јеремићу, изложбе ученичких радова, , промотивне и документарне филмове Фочи, Бици на Сутјесци и развојном путу Музеја.

posjeta muzej

Поставка Регионалног музеја из Добоја, чији је аутор директор Архива Српске православне цркве из Београда Радован Пилиповић садржи реплику архивских докумената, фотографија и штампе и имена до сада познатих добојских логораша, која су исписали ђаци добојских средњих школа.

izlozba noc muzeja

Посвећена је страдалим Србима током Првог свјетског рата које су аустроугарске окупационе снаге “као неподобне” протјерале са огњишта, највише из данашњих дијелова источне РС, на путу за Арад заточиле у нехуманим условима у Добоју, у бараке у којима су претходно држани обољели коњи.

-За мање од двије године у Добоју је био затворен 45.791 логораш, међу којима је било 16.966 жена и ђеце, а умрло их је више од 5.000. Забиљежено је да је у априлу 1916. године у једном дану умрло 92 ђеце. Добој је био `плава гробница` босанских Срба и рачуна се да је претеча свих других концентрационих логора у Првом и касније у Другом свјетском рату. Иако се многи не би сложили добојски страдалници типичан су примјер геноцида, јер ако се зна да је плански становништво једнога народа покренуто са намјером да се што више умори, сатре и затре онда нисмо далеко од те дефиниције геноцида. Двадесети вијек је вијек геноцида када је у питању српски народ, јер нема српски народ толику биолошку масу да може у том броју умирати. Зато не смијемо дозволити да наша култура сјећања, термин који смо преузели од других народа, пређе у културу заборава-истакла је Милка Ћосић, виши кустос историчар добојског музеја.

posjeta muzej 2

Љубитељи културе и умјетности имали су прилику да из сваког музејског кутка обнове стечено и усвоје ново знање.

-У музејима се и заправо налази све оно што је битно кроз историју нашег народа. Конкретно и поставка о добојском логору значајна је за наш народ због тога што ми ријетко његујемо сјећања на наше жртве због разних политичких и историјских прилика. Велики број оних који су страдали у логору поријеклом су из Фоче и због тога је ова изложба важна за овај град-рекао је Иван Топић, један од посјетилаца.

posjeta muzej 3

Музеј Стара Херцеговина први пут се прошле године придружио великој породици од неколико хиљада европских музеја, који обиљежавају „Ноћ музеја”. Овогодишња најмасовнија културна манифестација круна је на обиљежавање шест деценија постојања и рада ове културне установе, која својим јединственим благом најбоље свједочи о историји и богатој прошлости овог краја Српске. Управо због тога биљежи све већи број посјета:

-У прошлој години смо имали више од 3 000 посјета, ове године очекујемо још више. Нама тек слиједи љетни период у којем забиљежимо највећу посјету. Јер је музеј тада, осим сваким радним даном, отворен и викендом. Иначе у псољедње вријеме туристи долазе из свих крајева Европе и свијета и чак се и ми понекад изненадимо одакле све људи дођу да посјете наш музеј-рекла је Бранка Драгичевић, директорица Музеја.

noc muzeja

Иза отворених музејских врата најзанимљивије, али и најважније историјске приче о Старој Херцеговини, Фочи, њеним знаменитим личностима и догађајима причале су се до један сат иза поноћи.

ИЗВОР: Радио ФОЧА

 

Вијести

Тврђава у Добоју открива своје тајне, део прошлости ЗАУВЕК ИЗГУБЉЕН

Регионални музеј у Добоју завршио је археолошка истраживања добојске Тврђаве на локалитету економског објекта, на којем су пронађени бројни предмети који датирају од краја 14. до 18. века, наводи археолог Александар Јашаревић.

Он напомиње да су ископавања на локалитету економског објекта указала на сву комплексност Тврђаве.

– На малом простору пронашли смо пет до шест фаза преградње. Био је то отворени, па затворени простор са економском или војном наменом – појашњава Јашаревић.

Он је разочаран што нису пронађени налази из раније средњевековне прошлости, из 12. и 13. века, који су, ако их је и било, уништени.

На основу пронађених ископина Јашаревић оцењује да је Тврђава највећи просперитет имала крајем 16. и почетком 17. века, у периоду Османског царства, током којег је изгубила своју пограничну улогу са војном посадом која је контролисала долину ријеке Босне.

Он наводи да су из тог периода доминантна керамика и животињске кости. Пронађено је пар примерака луксузне турске керамике из Мале Азије, ту су бронзани свећњаци, османски сребрни новац – акча, као и неке карактеристичне пољопривредне и занатске алатке – маказе, кожарски нож и секира за потребе војне посаде.

Из периода до 16. века пронађене су стрелице, делови плочастог средњевековног оклопа, као и делови керамике.

Јашаревић каже да је документација о налазима достављена Републичком заводу за културно-историјско и природно наслеђа, након чега следи процес конзервације.

Туристичка понуда Тврђаве богатија је тако за још један репрезентативан објекат који се може реконструисати без великих улагања.

Јашаревић наводи да из археолошке перспективе Тврђава није толико велика, јер је читав Доњи град неупотребљив с обзиром на то да је рађена нивелација.

– Простора за истраживање има још на локалитету Горњи град уз северни бедем, који се може брзо истражити – каже Јашаревић и оцењује да нема смисла наставити ископавања док се не изврши конзервација постојећих налаза.

Археолошка истраживања на добојској Тврђави почела су током марта.

Насељавања на простору Тврђаве датирају из 14. века па до 1850. године када, након похода принца Еугена Савојског на Сарајево, бива реновирана, адаптирана и почиње да поприма садашњи изглед.

ИЗВОР: blic.rs